Купујмо домаће

Пошто ме од даноноћног седења за рачунаром ужасно боле леђа, закључим да би ми физички рад био од вишеструког значаја. Само што сам кренуо у реализацију ове идеје, паде ми на памет да уместо што бих пресадио брезе које сам донео са 350 км удаљеног Косова, одем и погледам има ли каквих промена на сајту који хостујем код једног домаћег провајдера. Је ли битно што су брезе с Косова? Да нису нека српска светиња и реликвија? Ма, ја то тек онако, да се види шта сам могао да урадим тог дана. У последње време, кад се помене та реч, човека обузме нелагодност. Па, или сте издајник или назадњак - трећег нема. Само се идиоти не баве политиком, говорили су антички Грци. Ипак, ја бих се одморио од тога и бавио нечим паметним.
А, не - нисам дефетиста ако сте то помислили. Не заговарам бојкот избора, одметање на пуста острва и сл. Не, чврсто верујем да човек има судбину у својим рукама. Само сам се уморио од туђих подела.
Могао сам да нешто урадим, јер пошто сам покушао да учитам сајт, видео сам да се овај не појављује. Не помаже ни она влашка магија којом сам заштитио сајт код Чиче на Хомољу. Џаба и оно створење што ми умире у тегли (види пост: Упутство за исправљање леђа). Изгледа да се магија повија пред оптичким кабловима. Не реагује ни на брљање по Ц панелу, чувено ре-уплоадовање оштећених фајлова.... Одем на сајт провајдера и нађем телефон техничке подршке. 

- Ау, брајко, - каже ми глас разума са оне стране слушалице, док гледам кроз прозор како се сунце опасно нагиње ка западу - ти си на серверу 23г/98.

Драмска пауза.

- Тај сервер, - настави значајно, - пао је као последица преоптерећења и великих посета које је неко од хостованих сајтова имао.

- Свака част, - кажем.

Драмска пауза. Болови у леђима.

-  И? Шта да радим? - коначно се усудим да питам.

- Знаш како, овде нема никога ко би тај сервер ресетовао, а ја немам овлашћења.

Нормално - драмска пауза. Болови. А сад и нека мучнина. И то није она Сартрова, у врховима прстију, већ дубоко у желуцу, тера на повраћање.

- Сачекај до сутра... - каже некако одсутно овај снени статистичар.

Спустим слушалицу, покушам из очаја још једном да учитам сајт и поново добијем грешку 503, па се на брзину увучем у раднички комбинезон у намери да тог дана било шта урадим. Авај - занемарујући законе физике по којима Земља ротира и сваке вечери доноси мрак по коме се ништа не види...
Паузе су прошле, представа је завршена. Касно је. 

Сетим се свог познаника који ми је пре него што ћу поставити сајт на интернет саветовао: ни у ком случају немој да хостујеш сајт код домаћих провајдера; ем ти је скупо, ем су осетљиви на све и свашта, па и на нестанак струје, ем су малог капацитета, ем су посластица за хакере, пошто немају никакву заштиту. Хостуј сајт на америчким серверима, дупло су бољи и јефтинији.
Киселина му појела мозак, помислим и купим домаће, поведен патриотизмом. Једва да је прошло неколико месеци, а сајт је више пута остајао без везе са сервером, једном је оборен, а последњи пут, ето, романтични компјутераш са провајрдеровог телефона ми је као једину опцију предложио чекање. Пинокио из државне управе се преселио у приватну фирму. Или, не - можда из ње никад није ни одлазио.

А оне брезе стоје. Исто као и ставови које домаће супростављене групе имају о месту њиховог порекла. Политичке партије, књижевна удружења, Пинокио и друге му блиске дрвене лутке - све је то опредељено и зацементирано. И немојте мислити да ћете моћи да се извучете са неком логиком трећег пута или неопредељивањем; кад дође време, питаће вас, као и у стара, добра времена: за кога си? А нећете ваљда, као последња кукавица рећи - не бавим се политиком! Не, тек онда ће вас мрзети и једни и други. То питање нисмо увезли, то је домаћи производ који се са задовољством поклања деци и за који у заводу за интелектуалну својину постоји пуноправно решење које гласи, цитирам: уводи се у регистар под редним бројем 00001, као аутентично наслеђе и заоставштина за будућност, те је обавезујуће за сваког Србина, ма где на овом свету био и чиме год се бавио. Ово је кључно питање у животу сваке јединке и она га мора носити са собом. Овај се производ не продаје, већ се замени за бубреге. Завршен цитат.