Vaterpolo u krvi

Dragi gledaoci, krenuli smo. Toma Nikolić prelazi ulicu. Čeka ga masa okupljenih građana. Masa se razdvaja. Po levoj strani prilazi Vučić... Još više levo Velja Ilić; ovoga puta, sa desne strane unezverenih pokreta i rastresitog pogleda na svet, Vulin traži prostor da sa govornice odigra... Toma seda na stiropor i poručuje: dajte mi izbore ili ću umreti. Sumnja se da je Vučić sve smislio kako bi Toma umro od gladi i preoteo mu partiju. Na drugom kraju sveta, izliva se radioaktivni otpad. Čestice kreću, kreću, kreću, lete, svuda su nama, one zagađujuuuuuu... U Splitu opera ne izvodi humoristički komad jer su uhapšeni hrvatski generali, oslobodioci. Gradonačelniku prilazi jedan nezadovoljni građanin i optužuje ga za jugoslovenstvo!!! Ah, kakav preokret! Kakav greh!!! Greh za pakao, zabilježit' ovo! Kerum, splitski otac, gura ga sa bine i... to je kraj prve četvrtine. No, tko je ono u crnoj mantiji? Šta to viče? Utakmica nije regularna - igra se na Veliku Subotu! Car je taki ferman uredio, da s' ne pije na Ramazan vino... Šta se sve može desiti ovde i u Japanu za sedam minuta, ljudi moji? Da za tako kratko vreme prođe četvrt života? Je li to moguće? Je, je...

Sudija stavlja loptu na centar, Toma pliva ka njoj... Josipović - neobavešten i Toma prvi stiže! Gusta je voda, svi plivaju i niko se ne davi u srpskom vaterpolu! U Japanu kamion naleteo na kolonu dece, ona padaju kao pokošena. E, kod njih je haos, ovo naše nije ništa! NUNS i UNS kopaju bunar želja ispred Skupštine, ali zemlja je tvrda kao orah, teško da će išta iskopati! A u Japanu kriza, možda neće imati šta da jedu, i mi im šaljemo šumadijsko jagnje i sremsko prase - pragnje. Opet ubijen pas u  Braće Jerković! Gle, u uglu se čas pojave, čas ispadnu iz kadra radnici bez prstiju i prebijene pare u džepu! Ej, bre, nema varanja - ili igraš ili ne igraš! Marš napolje! Marš! Taakoc... Sad kad nema radnika, lako ćemo... Ali, šta je ovoooo ljudi moji? Pa to dvoje mladih siromašnih ljudi vode ljubav ispod bine - tresu se tribine! Sve smo prodali, ostala su nam samo gola tela, a pošto nemamo pametnija posla - što da se ne volimo? Ah, kakav dribling vascelog Balkana i kako život kratko traje! Evo, već je gotova druga četvrtina života.

Prijatelji vaterpola, dobar dan! Milojko Pantić ovog puta prenosi razvodnjeni sport! Ne, nije Mihajlo Pantić, u pitanju je Milojko Pantić. Ooooo, šta je ovo? Dinkić, Toma, Zoran Petrović i Ivica Dačić duvaju u istu tikvu! Ah, kakav zvuk se proizvodi! Kakav duvački orkestar! Kakvo duvanje sa vihorom! Masa se talasa. Tadić mazi Tomu po glavi: druže, nemoj da mi umreš, nismo dovršili posao oko Evropske unije... Čuvajte mi Fukušimu, poručuje Toma na samrti. Bora Đorđević skida dvoglavog orla s ruke i on leti, leti, leti... Ali, evo napada po istočnom krilu: nuklearna kriza nije gotova, niti će biti do kraja godine! Sad se vidi gde se bolje živi! Eto im ga njihovo tehnološko čudo! Jadni ljudi, doduše. A šta nam kaže bivši ministar Dinkić? "Gospodo, jedite sendvič i ispijajte piva..." Ne, bre, to kaže Štulić! Dinkić uzima mikrofon i... i... i... kaže: ne bi trebalo da Beograd uzme sve pare Srbiji, a jugu ništa! A jugu ništa! A jugu pišta! A jugu piša!!! Hej, ministre? Dinkić se osvrće, gleda ko ga zove... Gde si bio deset godina na vlasti? U Kazahstanu? I taman da ministar odgovori - sudija odsvira kraj treće četvrtine života. Jebi ga, vidimo se posle reklama.

No, za loptu plivaju neki seljak iz Vranja i još nekakav neki profesor iz Maribora... Normalno, seljak prvi stiže, uzima loptu i... i... i... vadi nogu iz bazena i šutira loptu - kome? Jako i nikome!!! Ah, još jedno razočarenje. Samo, bre, nešto zanovetaš, kaže mu seljak, - što nisi pliv'o kad si im'o priliku? Profesor razočarano vrti glavom; Toma ga teši: izdrži, sine, samo dok još jednom vidim česmu u svom dvorištu... Neki kineski učitelj kung fu-a uspeva meditacijom da razdvoji svoje delove tela i šalje nogu da se bije dok on mirno divani. I nekako naglo - sve staje, svemu je kraj, a taman se počelo iznova kuvati svetsko šarenilo. Trešnje oko kojih smo se tukli u ime pomoći Japanu nisu cvetale, jer su u Srbiji čule da nisu lepe same za sebe, nego da im lepotu daje odluka srpskog posmatrača. A posmatrača više nema. Ničeg nema. Niko nije pobedio. Opet kao na Kosovu. Tadić je raspisao izbore. Masa se razišla, Toma je prekinuo štrajk i razjapio usta pod česmom u dvorištu svog imanja u Kragujevcu, tik do Fiata. Ko su ovi što mi zagađuju okolinu, nije mogao da se seti onako žedan... Japanci su sanirali Fukušimu i svet se normalizovao. Video sam kako je sredovečni muškarac bacio u kontejner trešnju zbog koje je umalo razbio glavu nekom penzioneru u transu otimanja. Kad je bio mlad, otimao se o zejtin što je SPO delio sa kamiona; onda se otimao da pipne Slobin kovčeg; onda za televizor ekrana 55 cm na otvaranju Merkatora. Sad je došlo vreme za japanske trešnje - da se ne ispadne iz forme, pošto se teret godina već oseća u kostima. I tek što je sve došlo na svoje mesto, život se završio, utakmici je kraj. Svi plivači su se podavili, sve je mrtvo i potopljeno vodom.