Dan pobede

Kakav bi ja to bio bloger kada ne bih pisao o onome što mi se događa, što me pogađa i što me oslobađa? Nikakav. 

Volim za sebe da kažem da sam antifašista. Ako se neko još dvoumi, neka zna da je fašizam jedina ideologija koja nema filozofsku osnovu. Prosto - nisu napisane knjige koje se mogu svrstati u filozofska dela, a da ih možete nazvati ozbiljnom literaturom. Nešto malo Karl Šmit, truć, truć... A pokušaja poput onog Ljotićevog i Hitlerovog ima tušta i tma, ali nisu ubedljivi. 

No, zato je fašizam vrlo primenjiv i upotrebljiv u praktičnom smislu i svakodnevnom životu. Iako ga nema u mislima, ima ga u kompanijskim statutima, odnosu države prema građanima, društvenim normama. Svako ko vam kaže da ste manji važni od društva kome pripadate, ima u sebi jedno zrnce fašizma koje zaliva kad mu se prohte i kad mu je moranje. Svako ko kaže da ne možete dobiti posao ako ste žena koja ima nameru da rađa decu je fašista poput onog koji je vršio sterilizaciju bolesnih ljudi u nacističkoj Nemačkoj. Jer, to zrno je obavezujuće ako ga gajite u sebi; i kad ga ne želite, ono zahteva, buni se kao razmaženo dete, ljubomorno na sve što se kreće i ima potencijal da ga nadživi. A najaktivnije je oko Dana pobede. Čuo sam poslovicu koja kaže da se ljubav, siromaštvo i kašalj ne mogu sakriti. Ni fašizam se ne može sakriti, jer je obavezujuć za njegovog nosioca. Kao virus. Mora se ispoljiti, iako se zaraženi trudi da ga sakrije.

Tako je bilo i ove godine. Baš na Dan pobede, Ceci je oproštena krađa od pet miliona evra, oslobođen je tip koji je izmlatio novinara, a ovaj praznik u Srbiji nije obeležen. Nije to slučajno. Istog dana meni je stigla sudska presuda kojom sam obavezan da platim dug od 265 (dvesta šezdeset pet) dinara i za koji me je tužila državna ustanova, nazovimo je Toplana. Na stranu što imam sve priznanice da sam platio sva dugovanja prema ovom preduzeću: osuđen sam bez prisustva i još su mi zalepili sudske troškove od 2000 din. No, to nije sve. U sudskom nalogu za zaplenu imovine u vrednosti od 2.5 (dva i  po) evra stoji da će se tužba smatrati takvom ukoliko se na nju podnese žalba!!! Još jednom, ako nekome nije jasno: država je presudila protiv mene u postupku koji je sama vodila u ime svoje firme bez prisustva tuženog, ali sudski postupak ne smatra takvim ukoliko neko ima nešto protiv njega. I da, u "tužbi" ne piše da li će se ona smatrati takvom ako tuženi uradi ono što mu ona nalaže - tj. da plati 265 din.

Ako mislite da je slučajno što se sve ovo desilo na dan pobede i da nema veze sa Cecom - varate se. Oni hoće da nas zbune i da nam slome duh. I evo, uzimam svoju nepostojeću antifašističku partijsku knjižicu i brišem bulju s njom. A oni, snimajući me za Velikog brata da bi to kasnije pustili naciji koja umire od smeha gledajući kako se mučimo mi što smo dobili besmislene tužbe za nepostojeće dugove za gas, tv pretplatu, smeće - šalju svoje nacističke poklisare da vide koliko će se antifašista primiti na tužbu. E, da - svi ti se smeju u Zemlji Srbiji dok si u govnima; onda govna dođu i do njihove guše, pa se ostali njima smeju; a ako se ipak ovi prve ne udave, onda se i oni smeju svima drugima koji dospeju u kanalizaciju. Jer, pored opomene za "utuženi dug od 265 din.", stoji i opomena za neutuženi dug od 5500 din, koji čeka da se aktivira. A da za postojanje fašizma ne bude sumnje, na moj telefonski protest u kome sam rekao da imam uredno složene priznanice za sve plaćene račune, odgovorili su: "pa zašto onda brineš?" Pa zato, prijatelju, što je ovo jedina zemlja na svetu u kojoj Drveni lutak komanduje sa svih položaja i tuži i presuđuje u svoju korist, ne dajući ti nikakve šanse za odbranu. Ali, taj što se meni telefonski smeje, neka zna da će mečka u vidu neisplaćenih dečjih dodataka, traga policijske palice na leđima koji neće moći da dokaže iako se vidi golim okom, gledanja kako svi ulaze preko reda dok on čeka doktora sa tempreaturom od 40 C, bedne plate koju na vreme isplaćuje sveega 17% preduzeća, ili izdiranja službenika na šalterima - zaigrati i pred njegovom kućom. A možda već i igra, ali je  ne vidi jer je kanalizacija u kojoj sedi suviše duboka.

I da zaključim. Srbija je zemlja seoskog fašizma. U njoj, običajno pravo i patetika su na nivou zakonskih normi. A običaj nalaže da treba da budeš u čabru ako si kojim slučajem pojedinac ljudskog porekla i da moraš biti potpuno nezaštićen pred terorom suda, državnih organa i fašističkih hordi koje ti se smeju ako si drugačiji i ne prihvataš zdravo za gotovo njihov rijaliti šou. Fašizam - to je vladavina samovolje utemeljena u nacionalno-državnom principu negiranja pojedinčevih prava na život koje je zasnovano na prostoj činjenici da su svi ljudi isti. A fašisti su ljudi koji su ubeđeni da je sila nacionalnog identiteta veoma bogougodna. I ne zaboravimo - kod nas se humorom smatra zajedljivo terorisanje ušiju iz serija sa RTS-a; njihovi gledaoci misle da su Nušić i Gogolj pričali o nekim drugim ljudima.