Pokušavao je da sa tarabe, na koju se,
budući u sedamdesetim godinama, jedva popeo, odseče suvu granu na
jabuci, pa je pao i povredio kičmu. Ali ne malo, već je izmestio jedan
od leđnih pršljenova. Sad je u čekaonici, dok njegov zet pokušava da
umoli doktora da ga pregleda.
- Morate da čekate – kaže medicinska sestra na šalteru. – Doktor je u operacionoj sali.
- Ali, čovek ne može da čeka, leži tu
slomljene kičme… Nema ko da mu donese čist veš, nije mogao da izdrži, pa
se pomokrio u gaće.
- Zete – zove ga bolesnik. – Budi pametan – kaže tiho.
Zet odlazi do automobila i donosi dve velike kese. Jednu pruža sestri na šalteru, koja je nehajno odlaže na stranu.
- Za doktora – kaže, pokazujući na drugu kesu.
- Aha.
Uzima telefon i pritiska brojeve na
njemu. Nešto govori u slušalicu. Za minut, u hodnik ulazi medicinska
sestra i presvlači starca koji bolno jauče. Kroz pet minuta dolazi
doktor i otvarajući širom vrata ordinacije, pokazuje zetu da uvede svog
tasta.
- Ovo je za vas – pruža mu zet kesu.
Doktor otvara zatvarač na vrhu kese i gleda viski, nes kafu, veliku čokoladu i koverat sa novcem.
- Sa vama Šumadincima može da se
razgovara – kaže setno. – Evo, bio sam neki dan u Kragujevcu u bolnici,
isto ovako… A neki, opet, ne razumeju…
***
Sin mu je u zatvoru. To jest, u pritvoru
Centralnog zatvora u Beogradu, dok čeka suđenje. Optužen je za
nasliničko ponašanje i pritvor mu je produžen na mesec dana. Igrom
slučaja, potukao se sa sinom vlasnika preduzeća koje sponzoriše
policijske sportske igre. Pepeljarom mu je razbio glavu.
Međutim, sad je u zatvoru. Već nedelju
dana, a tek je juče uspeo da mu dostavi cigarete. Ko zna s kim je u
sobi? Šta će biti sa nim? Da li će mu onaj ko ga je ovde smestio bez
suđenja namestiti još nešto, ali gore? Mogu ga izbosti nožem, silovati?
Unakaziti za ceo život! Možda i ubiti. Zato on odlučno ulazi pred
petočlano sudsko veće i bez reči staje ispred predsednika. Vadi iz džepa
pripremljen svežanj i na sto sudije stavlja novčanicu od 100 eura,
onda na sto drugog i tako daje svima. Na kraju, odlazi do zapisničara i
stavlja isti iznos ispred njega. Klimne glavom i izlazi. Čini mu se da
je sudijama jasna njegova muka.
Odlazi u hodnik. Posle nekoliko minuta,
zapisničar mu uručuje rešenje po kome se njegovom sinu ukida mera
pritvaranja i po kome se pušta na slobodu do suđenja. Izlazi napolje,
seda u automobili i vozi u Beograd, ka Centralnom zatvoru. Parkira u
blizini i čeka. Nisu mu rekli kada će ga pustiti.
***
U porodilištu je. Medicinska sestra ga vodi kroz hodnike. Neka porodilja sedi na klupi u hodniku.
- Imam bolove – kaže sestri, ali ova ne obraća pažnju. Vodi ga u jednokrevetnu sobu, gde se nalazi njegova supruga.
- Dušo, ne mogu više. Imam kontarkcije, a doktora nema. Plati im još.
- Dušo, već sam platio. Naterali su me
da potpišem da sam dao donaciju za bolnicu, a ustvari sam platio da te
samu smeste u ovu sobu.
- Plati i još, molim te. Plati svima – i sestri i doktorima.
- Zašto?
- Da si video ono što sam ja videla, ne
bi pitao… Vodili su me da vidim dete kome raste rog i koga su morali da
ubiju… Zato što su roditelji čekali i odlagali porođaj!
- Šta?!
- Plati! Plati! Hoću da se porodim! Koliko imaš para?
- Petsto eura.
- Daj sve! Sve!
Zove sestru i daje novac. Uskoro dolaze
doktori i porađaju ženu. Porođaj teče bez problema i majka i beba posle
par dana napuštaju bolnicu. Muž dolazi po njih i vozi ih kući. Priča
rođacima i prijateljima šta se dogodilo.
- Idiote – kaže mu otac. – Zar stvarno misliš da je ne bi porodili da nisi platio?
Ćuti. Gleda u prazno. Šta da kaže?
Постови
0 коментара:
Постави коментар