погинуо матори
онај сликар
што му атеље
гледа на гробље
улетео стојадином
у маказе камионима
негде код плане
да не верујеш
кажи
а смејао се кад је тозици
умро ћале
требали смо и њега
као ону педерчину
што се одселио
кад смо му закуцали
мртву мачку на врата
и кад га је посетило нас двадесет
са батеријским лампама
јел се сећаш
звали смо га сузана
сузана пешко
добро смо га искарали
да
а сликар
покојни
причали неки са гробља
добацивао нарикачи
буди креативна жено
не троши сузе
ако се повампири
све је узалуд
сине
тај је луђи и од нас
кад је миленце
стигао с ратишта
носили га са ногама напред
гледао нас кроз прозор
рекао
није требао да умре
на леп дан
кад је киша
тад је право време
за сахране
а јесте ли били скоро на гробљу
проширило се опасно
купили комуналци ливаду
од пере јовиног
тамо где је некад био кукуруз
где смо играли
лопова и жандара
појело је скоро целу
сине
ал се овде трули
ма
није ни матори био лош
звао хитну
кад је требало испирање
онда кад се тикица
напио скоро до смрти
поклонио слику кафани
рекао да је о нама
момцима из краја
знам
она тамносива
све неке крстаче
јебем ли га
а испод пише
кога јебаше
јебаше
кога оставише
оставише
на њиви
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
8 коментара:
može li se tek na prvo čitanje ostaviti komentar?
Ne, vala... jer su usta puna zemlje sa livade pere jovinog!
tebi osmeh...
Tvoje tekstove o ljudima sa margine rado čitam, ali OVO je neprevaziđeno... Poetski hiperrealizam kakav se retko sreće. Sve čestitke, Peđa!
E, pa hvala vam, drage koleginice. :)
Ustvari, Todora, u pravu si, ovo jeste realizam. :)
Cestitke i sa ove strane...pozdrav.
Hvala Buba, pozdrav i tebi!
Sviđa mi se... i više od toga, učim kako bih volela da pišem. Ljiljana
Draga Ljiljana, pišete dovoljno dobro.
Постави коментар