недеља, 16. септембар 2012.

Oдакле је све почело

песма је награђена Првом наградом на конкурсу Улазница 2012

прво
почео да пуши кришом
бежао од куће на гробље
другови му доносили карабатаке
слушали приче од гробара
како се у костурници
сваке ноћи коцкају робијаши
завршио неку усрану школу
за глодача
шлосера
или тако нешто
дај шта даш
само да није заваривач

онда му стигао коверат
отаџбина те зове
и он отишао
нормално
ко би спрао љагу с фамилије
тамо га из неготинске
пребаце у војну крајину
учио неког црнца да пуца
из противавионског тешког
гледао колоне
како из задра
беже на острва
пио црно вино
на сунцу
падао у несвест
скоро сваки пут
јако сунце
јако вино
свака част
усташе

него
вратио се
није имао још ни двадесет
а имао ноћне море
кад га питају
јеси ли кога
тамо
неког усташу
он ћути
склања поглед
углавном
тешко се присећао

након тога
запослили га у фабрици
стриц отишао у пензију
а он ускочио
одливао неке јебене цеви
додавао глину у машину
за двеста дојчмарака месечно
машина му ухватила руку
изломила на три места
једва је спасли на рамену
добио отказ
као није гледао у пресу
ко би бре плаћао те нервозне
вијетнамце

посла нема
отишао у грчку
брао поморанџе
маслине му биле ситне
није прешао хиљаду километара
да би брао туђе шљиве
потукао се с украјинцем
газда позвао полицију
депортовали га у србију
а србија мочвара
трулеж
топе се говна у устима
нашао везу
прешао границу
ђевђелија евзони
курац палац
ето ти га на криту
у глинари
мекша грчка глина
од српске
кад су тражили неке шиптаре
ухапсе и њега
опет у србију
шутнули га у дупе на граници
да се више не враћа
који ће им

зајмио
имао пара од глинаре
нису му враћали
још га били ко мајмуна
шверцовао јаја са хомоља
рибу из бара
бензин из румуније
слабо брајко
узимали му робу
био тврд на подмазивање
кад не иде не иде

после се смирио  
нашао неку
закевила
родила му жгебе
девојчицу
отишли на село да живе
гајили козе
коза сиротињска животиња
само је пустиш да брсти
госпођа се шврћкала са шеширићем
међу бунарима

али
има зајеб
увек има неки зајеб
није слушао кад су му причали
да је мала начета
нешто јој кврцнуло у глави
кад је била клинка
пила неке лекове
дете спало на њега
опет морао у фабрику
изливао етисоне
не мош се дише
буразеру
ту се у тридесетој иде у инвалидску
горе него цеви и поморанџе
заједно

е
а ни то
отишо слоба
фабрику купиле усташе
смањиле му плату
а он таман открио хероин
извучеш црту
па на машину
боли те за плату
и за тепихе
и за машине
и за дете
и за усташе
или то
или ракија са сељацима
трећег нема

нервирао се
ко би рекао да ће усташе да дођу
боље да смо их побили
онда код задра
не би нам куповали фабрике
нашао старе чарапе
направио као бомбу
заврљачио на састанак управе
сине
да видиш како залежу
атомски с лева
нормално
добио отказ

жена му
одлепила начисто
отишла у болницу
а он се ухватио с неким циганима
дилерима
алкицама
долазило социјално
ко чува ово дете
питају

једном
док се играо са ћерком
узео црту
преко неких руских блокатора
јаких ко земља
стало му срце
дете није знало
мислило да спава
играло се с њим
таквим
док их нису нашли

иронија
јел се тако каже
батице
једино слободно место било је
уз гроб металског радника партизана
где смо се крили да пушимо
и одакле је све почело

7 коментара:

Предраг Милојевић је рекао...

Trudim se, Nataša, hvala ti. :)

Unknown је рекао...

Nema na čemu, Predraže!
Prokletnik jedan - taj "metalski radnik partizan" :)

Bane је рекао...

Čestitam i na nagradi, ali još više na impresivnoj pesmi.

Предраг Милојевић је рекао...

Hvala, Bane. Hvala i Kišobranu. :)

Анониман је рекао...

Čestitam! Ovo je pesma - roman.
Jelena K.

Предраг Милојевић је рекао...

Draga Jelena K., tako nekako je i pisana.

Анониман је рекао...

Ovo je opasno dobro gospodine Milojeviću, opasno dobro...

Постави коментар