понедељак, 15. октобар 2012.

они су били песници још тад

имали су стил и форму
истесану реченицу
испечен занат
излазиле им збирке
још док сам са шлепера
у луци београд
доле иза дунав станице
истоварао брашно из белорусије
то и парафин у ринфузу
јебем ти
они су били песници
радили су оно што иначе
песници раде
ишли заједно у биоскоп
полемисали о животу
увлачили се домаћицама
у кухиње и гаће
а ја празнио камионе
са момцима истесаним од брега
што од врата кидају главе
ако очи случајно пошаљеш
међу сифоне њиховим драганама
знате их
то су они курчевити у леђа
који почињу да плачу
негде код двадесете тоне
не слушају их руке
бајо
не треба ту снага
не помаже дизање тегова
него гаде
шамарај те џакове
слажи на палете
или никад песник од тебе
ионако ниси
ни за курац
још један
па још један
двадесет комада до тоне
сваки педесет кила
боље то него кашика
са усијаном лавом у ливници
она има шездесет
онда стиже још један
почиње ново бројање
нема краја иако је десет увече
а ти почео јутрос у шест
ради још
чекају камиони на царини
телефон звони сто пута на дан
и сто пута твој шеф каже
звонило ти дабогда у капели
ово је последњи за данас
па се јави и клима главом
док стоји мирно и говори
да да да
да се чује како добро јебу
а говнар поред тебе
жали се да има брух
не може више
ти пакујеш и његов део
радничка солидарност
ломи се кичма
мозак даје команду
месо на рукама се не помера
али ти ипак радиш
истовариш и то
а он те сутра оцинкари код шефа
што си ономад закаснио
десет минута
белоруско брашно у луци београд
то је била поезија

суботом увече шљокаш
са себи сличним
после петог заборављaш ко си
слажеш причу некој гадури
да радиш у шпедицији
она ти не верује
нормално
и ти се питаш
да ли ићи даље
у јефтиније кафане
ближе прузи
где севају ножеви
и смрде пољски клозети
док песници полемишу
о политици и љубави
у клубовима специјалне намене
они се неће пробудити у недељу
у колима циганске черге
на зрењанинском путу
у крилу калаштуре
којој је тешко одредити године
која се опет сели негде
ближе бакру и месингу
курвању и гатању
или тек онако
а теби се то лако може десити
али не бежиш
ако је то живот
то и живиш
они не повраћају
пошто су заборавили да једу
док су мешали пиво и жестину
(кад убациш чашицу с вињаком
у криглу пива
то се зове подморница)
поносни су то ликови
и
ако је оно што пишу поезија
ово то сигурно није

2 коментара:

ТОДОРА ШКОРО је рекао...

Definitivno ću postati fan ovog tvog "pravca", onomad ga nazvah hiperrealizmom, a još ako ima i ovaj savamalski (ili koji-god) šmek starog Beograda sa reka, potpuno sam "kupljena"... Pozdrav tebi, Peđa!

Предраг Милојевић је рекао...

Ej, TOdora, ne bunim se uopšte! :) Pozdrav i tebi!

Постави коментар