Јети

Нешто сам ових дана узнемирен; мувам се по кући, шетам безвезе по граду. Позвао бих некога, па одустанем у последњем тренутку. Као да очекујем посету, нервозан сам због предстојећег сусрета. Међутим, сигуран сам да ми не следи неки сусрет за који не знам. Да ли да ипак одем до комшинице, да ми погледа у шољу? Ма, не.

Када сам већ све могућности исцрпео, стадох да гледам кроз прозор. На врху бандере, тик испред моје терасе, стоји Јети! Сам, сав прекривен снегом, стоји и гледа ме. Предвидео сам овај сусрет. То је тај незвани гост чији ме је долазак узнемиравао.
Јети није виши од седамдесет сантиметара, највише метар, не могу да проценим где он престаје, а где почиње снег. Углавном, чврсто се држи за врх бетонског стуба и ушушкава у ледени снег, своју природну средину.
"Јети је познат још као Ужасни снежни човек (Abominable Snowman). Западно име добио је по тибетанској речи yeh-teh - мала човеколика животиња. То је погрешан превод староенглеске речи geottan (yettin на модерном енглеском), што значи врста трола или орка. Многи признати научници, истраживачи и писци искусни у овој области сматрају да су докази о постојању Јетија веома слаби и да се ту ради или о превари или о легенди, или пак о погрешној идентификацији неке већ познате врсте. Међутим, Јети се и даље сматра једним од напознатијих криптозоолошких створења" - wikipedia
Шкотско чудовиште из Лох Неса је љигаво и мрачно, живи на дну блатњавог језера. Енглески Пешчани човек је некако сувише мекан и не могу ни да га замислим. Све што се у Србији сматра чудовиштем прилично је морбидно, почев од вампира, преко ала и змајева, па до Циганина који трпа децу у торбу.
Од свих постојећих и непостојећих чудовишта, Јети ми је увек био најсимпатичнији. Живи у беспућима Хималаја, на леденим врховима. Крије се у снегу, нашавши начин да му не буде хладно. Чиме се храни? Где станује? Можда у неким пећинама? Зашто се крије од људи? Људи увек прво поставе ово питање, као да је планети једино важно шта они мисле... Никада никога није напао, виђали су само трагове у снегу које су му приписали. Да ли би Јети постојао и да не постоје људи? Да ли Јети човеков рођак? Да ли живи сам? Да ли говори неки свој, јетијевски језик? Да ли локално становништво има легенде у којима се говори о Јетију? Да ли они Јетијем плаше неваљалу децу? Питања се сама намећу.
Код неких људи долази Деда Мраз, код неких Божић Бата, а код мене, ето, свратио је Јети. Е, па друже, добродошао!