уторак, 02. фебруар 2010.

Стаљинград

Последњи остаци немачких трупа предали су се у Стаљинграду, након што је два дана раније Фридрих фон Паулус, немачки генералфелдмаршал, потписао је капитулацију својих јединица. Био је то коначни крај Стаљинградске битке, пресудне за исход Другог светског рата. У бици која је трајала од јуна 1942, учествовало је више од два милиона војника обеју страна са око 20.000 топова, 2.000 тенкова и 2.000 авиона. На немачкој страни борила се 81 дивизија, у чијем су саставу били и савезници Трећег Рајха - Италијани, Мађари, Румуни и Хрвати (усташка 369. пуковнија, тзв. "Хрватска легија" под командом Марка Месића). Средином новембра 1942. совјетска армија прешла је у офанзиву и окружила немачке снаге, заробивши 91.000 војника, углавном из састава Четврте и Шесте немачке оклопне армије (Паулусова групација), укључујући команданта Паулуса, 24 генерала и 2.500 официра. У бици код Стаљинграда погинуло је око 740.000 немачких, италијанских, мађарских, румунских и хрватских војника.


Ово је део Танјуг-ове понуде у рубрици  "На данашњи дан". Одакле им све те информације? Ко је то годинама скупљао, бележио, направио архиву која је сада доступна? Колико је требало времена да се саставе сви ти извештаји - ко је, где и када рођен, ко је негде погинуо, добио награду, освојио медаљу, летео авионом... Свака част.

1 коментара:

emo_serpica је рекао...

Bila sam davne 1975-te u Staljingradu (Volgogradu) i od svega mi u sećanju ostali grandiozni spomenik na Mamajev Kurganu i prazna pijaca. Da, tada se na pijaci, osim malih, crvljivih jabuka (ekoorganik) i šaka suvih kajsija nije moglo ništa više pazariti. I još jedan detalj: ulicu nisi mogao preći osim ako si u grupi. Retki automobili, kao ladje-krstarice, su šibali gradom ignorišući pešake, semafore i pešačke prelaze.

Постави коментар