Стаљин

Руси су увек имали чудно руководство и владаре. Пада ми на памет да су они у сваком тренутку свесни народа на чијем се кормилу налазе, историјских тренутака, специфичности руског утицаја на остатак света. Каквих је све ту људи било: Иван Грозни, Лењин, Петар Велики, Стаљин (није био Рус, већ Грузијац), Путин – а ко зна каквих ће тек бити.

Цар Николај, који је свргнут у револуцији фербуара 1917. године, а погубљен после Октобарске револуције, је вероватно најзаслужнији што Срби и данас постоје као народ; да није имао непопустљив став да ће изаћи из рата ако Француска и Италија не помогну Србији у повлачењу на Крф, вероватно помоћ не би ни уследила. Са друге стране, револуција је уследила после низа репресивних година под његовом влашћу, у годинама које су уследиле проширила се на две трећине становништва планете. Мирни и тихи људи никада нису били омиљени владари у Русији. Изгледа да Руси поштују власт која тежи необичним и екстремним решењима. Зна сe да је Петар Велики радио најтеже послове при изградњи Петрограда. Иван Грозни се прерушавао у просјака и лично ослушкивао гласове народа. Лењин је водећи бољшевике успео да порази западну интервенцију после Првог светског рата, заједно са домаћим, белим контрареволуционарима, пошто се са главнином војске повукао у Сибир.
Стаљин, неостварени теолог, је у тренутку када је Хитлерова армија била скоро у Москви, послао авионе да са две иконе, које руска црква сматра светим, круже изнад града. Стаљин је са целим државном и војном управом састанке држао искључиво ноћу. Цео државни апарат се морао прилагодити ноћном раду. Иако у ратним условима, током целе ноћи су сервирана јела и специјалитети из целог СССР. Један дан у току недеље је служио за чишћење организма и тада су пили само воћне сокове. Никада није веровао савезницима; сматрао је да је у питању ујдурма капиталистичких сила и да ће се оне кад – тад удружити против СССР-а, па је током целог рата за сваки случај на Кавказу држао два милиона војника плашећи се упада Енглеза са Блиског Истока. Ипак, захваљујући између осталог и његовој харизми – постоји мишљење да је ток рата преокренут када се Стаљин појавио на војној паради и дао мотив војсци да се бори – Совјети су поболи своју заставу на Рајхстаг.
И тако, док би ујутро писао лингвистичке расправе (иначе, био је велики познавалац руске књижевности), поподне би наређивао стрељања и ликвидације. Кад је умро, а живео је у три истоветне собе, стража није знала да је у коми, а нико у те собе није смео да уђе.

(наставиће се)