понедељак, 28. јун 2010.

Оправдање

Наравно, треш аутори су извршили директан уметнички утицај на многе људе, а некима дали и пример пута којим не треба ићи. Цео један корпус савремених режисера и писаца вуче порекло из тог   периода, а међу њима и Џон Вотерс и Питер Џексон. А да ли се из њиховог деловања може закључити још нешто?
Филм је скупа уметност. Чувенe Clerks, Кевин Смит је снимио за 26 000 долара, а важе за најјефтинији филм који је постигао некакав успех у смислу гледаности. Ипак, доказ успеха је имао испред себе: то су Б филмови, који се свима мотају пред очима. Развој рачунара је такође допринео проширењу круга људи који могу да се баве уметничким радом. Нпр. филмском монтажом. Стивен Спилберг је пре неколико година био запрепашћен и одушевљен чињеницом да је неки клинац на кућном рачунару успео да од остатака последњег дела Звезданих ратова склопи цео  један нови филм.
Оправдање које даје неко ко има талента, а не користи га, безвредно је. Само се лопови правдају, каже пословица. Има истине у томе - човек који траћи своје и туђе време на којекакве незреле подухвате, заслужује да се назове лоповом - он краде од самог себе. Да има жеље за стваралачким радом, нико га не би зауставио. Тако, правдања не  вреде. Уједно, то је и одговор на често постављано питање - зашто се у Србији више не снимају филмови!
Многи чија дела не завређују да се нађу ни на трафикама у облику љубавних романа за поподне су спремни да дане и ноћ проведу радећи на својим мање више забављачким књижицама. Исто тако, аутори треш филмова, романа и стрипова су велики труд уносили у своје ауторске подухвате. И из њиховог ентузијазма проистекао је темељ за данашње ствараоце који раде на ивици егзистенције. Ко данас није на ивици егзистенције, питаће неко? Хвала мом послу - морам да кажем - омогућава ми да пишем и хвала мом писању, омогућава ми да побегнем од посла. 
И да, као у неком полетном америчком филму, у животу успевају само они који у нешто верују, па макар то биле и највеће илузије које се могу замислити. 

2 коментара:

Marjan Paradoksija је рекао...

Naša filmska industrija guši samu sebe, kao što zmija sebi jede rep. U početku bude sita, ali onda shvati šta je uradila. Sve ide na komercijalizam i proverene klišee. Našu scenu su progutali filmovi i serije Kusturice, Pavića i Šotre, posledično Radoša Bajića, Mir Jam i sl. Rezultat su blede kopije istih serija i fazona, bez inovacija, bez upliva novih ideja. Nije da takvih nema, nego nema podrške za njih. RTS naplaćuje pretplatu, a stremi samo komercijalnim serijama. Ostale producentske kuće isto tako. Retko ko podrži neku novu i dobru ideju, pa se stekne utisak da dobrih ideja i nema. Talenti beže u inostranstvo, i onda, kada i bude nke ideje, nema ko da je adekvatno realizuje!!!

Предраг Милојевић је рекао...

Pretpostavljam da je i BBC komercijalna televizija, ali su ipak finansirali npr. Pajtonovce. Pitanje je - da li bi projekat kao sto je Monti Pajton mogao opstati bez mocnog finansijera - a ujedno se moze primeniti i na nasu situaciju.

Постави коментар