недеља, 16. октобар 2011.

'68, još jednom

Izgleda da je Johnny Štulić pisao poeziju u religioznom zanosu. Kada se malo razmisli, tekst '68 je svojevrsna molitva. A možda ja nisam otkrio toplu vodu, nego sam poslednji to shvatio? Jer, on se u pesmi obraća doktoru, pa to može da zbuni slušaoca. Ali, samo na tren, jer ko danas doktore ne smatra bogovima? Pa čak i oni to o sebi misle.

'68

doktore što se to događa sa mnom
osjećam se čudno
imam 37 godina i bijednu diplomu
uznemiruju me noćne polucije
i boli me glava
profesor sam na srednjoj školi
tamo predajem neka lijeva prava
onanija mi je redovna
mjesečna plata mizerna

što da radim bez akcije po čitavi dan

dok sam bio student ružio sam često
čitao praxis polemizirao vješto
anarhizam je bio u krvi
svi na barikade
sanjao sam kako vodim proletere mlade
a danas doktore pomozi mi
teško mi je vjeruj

što da radim bez akcije po čitavi dan

moje društvo za šankom ordinira od 19 do 22
ono niti eksa niti galami
zuri u prazno i truli
šljakeri spavaju po tramvajima
a djeca se ljube na ulicama
noći su frajerske i uvijek na smetnji
noći su samo na smetnji
ja sada idem iz ovih stopa  
da se bacim ravno u savu

šezdeset
osam šezdeset
vratiće se opet
osam šezdeset

12 коментара:

Анониман је рекао...

Da Peđa, to bi moglo da bude jedno od tumačenja. U svakom slučaju prigodno nakon ovih globalnih akcija nastalih iz Occupy Wall Street. Eto, čak i u Banjaluci se okupila nekolicina antiglobalista ili protivnika nekoga/nečega...

Предраг Милојевић је рекао...

Anarhizam je bio u krvi, svi na barikade? :)

Ivan Jankovic је рекао...

Covece, kako ne vidis da se Dzoni zajebava? Da ismeva ostarele revolucionare koji ne znanju sta da rade sa zivotom kad su prestali da budu studenti i otisli u stvarni zivot (kao sto ni masa ovih "okupatora"-propalih studenata ne zna sta da radi u svetu). Cim je prestao da cita "Praksis" i vidi svet kroz tu prizmu infantilne "pobune protiv autoriteta", treba mu psihijatar. "Skup interesa nekorisnih ljudi". :)

Предраг Милојевић је рекао...

"Ili nešto vredno robije", Ivane, to je dilema. Ali, pesma nije politička. Dugo te nije bilo u ovim virtuelnim krajevima... :)

sheky је рекао...

Smisao,da kao pas rutine imitiras druge sve manje prisutan,sve manje upitan,prolaznost,utapanje u surovu realnost od 9 do 17,dnevna doza besmisla

Предраг Милојевић је рекао...

Kao što reče na početku - imam 37 godina i bijednu diplomu.

Infinitum је рекао...

teško da se džoni zajebava...
i ako taj tip iz pesme ima 37 g. džoni je tada - 1983.g. - imao trideset.
možda je to više omaž nekom njegovom frendu...

Предраг Милојевић је рекао...

Slažem se, stvar je ozbiljna do koske.

Infinitum је рекао...

i trideset godina kasnije na ex-YU prostorima nema ozbiljnijeg i samosvesnijeg rock-autora od Džonija...

Предраг Милојевић је рекао...

A kako stvar danas stoji, neće ga ni biti. Tek sada se vidi koliko je to bio ozbiljan bend. I što je najvažnije, bio je određen i jasan, nema tu mesta za ovakva ili onakva tumačenja.

Bubba је рекао...

Ja sam ga slusala jos osamdestih godina ali tek sada uvidjam kvalitet muzike i svega sto je Dzoni stvorio....

Предраг Милојевић је рекао...

Jedini pesnik na čije se reči zalepila muzika?

Постави коментар