- Nekad, dok sam bio na položaju, imao
sam sve: moć, novac i žene – kaže mršavi čovek u kasnim pedesetim,
uvučen u karirano odelo, košulju i kravatu, i dodaje – a sad mi je ostao
samo ovaj mali pas.
Povlači povodac i neugledni mešanac žuto-prljave boje seda kraj njegovih nogu, tik uz šank zagušljive prostorije.
- Čime se sad baviš – pita ga sused za
šankom, vidno pijan, dok se trudi da pepeo, koji je spao sa cigarete i
ostao na mermernom pultu u jednom komadu, zalepi ližući kažiprst i tako
ga neokrnjenog prebaci u pepeljaru.
- Sad sam ekonom u fudbalskom klubu D. –
kaže sa osmehom koji je pun nekog neobičnog značenja, prenaglašen, kao
kada u filmovima govori duševni bolesnik, ili pripadnik neke verske
sekte. – Opštinska liga.
- Tukli ste se na poslednjem sastanku, tako se priča?
Ekonom prinosi ustima tanku kafansku
čašu i otpija otprilike polovinu braon-crvene tečnosti. Konobar odlazi
među stolove sa poslužavnikom na koji istresa pepeljare gostiju za
stolovima, koje im potom vraća ispražnjene, ali samo ovlaš obrisane,
pune smrada i tragova pepela od bezbrojnih ugašenih cigareta. Pijanac,
koji je do tog trenutka razgovarao sa ekonomom, koristi priliku: sa
šanka uzima flašu sa žestokim pićem i nateže je, cedeći ljutu tečnost
sve dok mu je konobar uz psovke ne otme iz ruku.
Svi ćute.
***
- Vidim da vas je gazda rasporedio kao
vojsku – kaže sedokosi muškarac, plavih očiju. U Srbiji je u pratnji
brata gazde ovog ćumeza, inače heroinskog zavisnika. Stara se da ne
izvlači prevelike “crte”. Gazda i brat su mu oduzeli pasoš i sav novac,
pa dane provodi u kafani, gde može besplatno da pije.
- Svaki od vas konobara tačno zna šta
radi. Evo, na primer šanker – stao je tako raširenih ruku, oslonjen na
šank kako bi slomio nos onom gilipteru sa kojim sam se sporečkao
malopre, ako bi išta pokušao. Uzmi nešto na moj račun.
- U Frankfurtu smo – nastavlja da priča - gazdin brat i ja imali firmu za špediciju. Veliki smo mi drugari. Pajtaši.
- A zašto su te tukli gazda i njegov brat pre neki dan?
- Mislili su da sam im ukrao neke pare. A ispostavilo se da je to brat maznuo da bi kupio heroin.
- Pa, zašto to trpiš?
Sedokosi gleda kroz otvorena kafanska
vrata kao da se nečega priseća. Steže usne i osvrće se po kafani. Ostali
gosti gledaju svoja posla iako dobro čuju razgovor koji se odvija za
šankom: neko čita novine, neko prstima vrti tvrdo pakovanje paklice
cigareta na kafanskom stolnjaku, neko samo ćuti i srče iz masne čaše. On
tobož traži nešto po džepovima, pa odustaje od toga. Prati pogledom dim
koji mu se sakuplja iznad glave, na mestu sa koga vise flaše sa
dozerima, okrenute grlićima ka podu. Ne odgovora na pitanje. Konobar
sebi sipa sok od borovnice i dodaje recku na dužnički papir.
***
Između sredovečnih tipova u kožnim
jaknama koji sebe zovu gradskom momcima i robijaša u drugom separeu
postoji prećutno poštovanje. Vlasnik kafea spada u ove prve, ali jasno i
glasno govori da prezire lopove. Preke je naravi i brz na pesnicama, pa
ga se robijaši klone, iako su skloni ideji da imaju pravo da u bilo
kojoj kafani u varošici popiju piće i ne plate račun.
- Ne zapošljavam pičke – drži vlasnik
predavanje. – Ko ne sme da naplati račun, neka mi ne izlazi na oči. Mi
nismo Crveni krst i sve što bude neplaćeno, nadoknadiće smena koja je
napravila manjak.
Vlasnik seda na motor i odlazi, a
razgovor među bivšim zatvorenicima postaje življi. Prvom su skinuli šest
meseci zbog dobrog vladanja, drugi je prodavao travu, pa su ga rebnuli
dve godine, trećeg su uhvatili sa otetom torbicom u rukama. Četvrti i
prvi su zajedno počeli da kradu po prodavnicama još kao klinci, drugi je
napustio školu za automehaničare i otišao u Valensiju, a treći je
pozajmio bušilicu od komšije iz stana br. 3, da bi je prodao komšiji u
stanu br. 7. Treći i drugi su bili vođe navijača u jednom trenutku, a
četvrti je otpušten iz vojske kad je pokušao da ukrade pušku. Opet prvi,
sa petim – koji nije trenutno tu, već robija u Italiji zbog provalne
krađe – krao je točkove po kraju kad je bio klinac, a jednom je ukrao i
točak sa kola svog oca. Treći i peti su upadali Švabama u spavaće sobe i
praznili fioke sa nakitom, a da ih nisu baš nijednom uhvatili. Švaba
hrče, a treći mu prazni sef.
Ispijaju piće i kreću ka izlazu i
automobilu prvog. Konobar hvata vazduh kao da će im nešto reći. Oni
prolaze kraj njega i niko ne izgovara “da platim”. Nesigurni su i kiselo
se smeškaju. Crveneći, konobar prilazi stolu od koga su svi otišli i
gleda im u leđa dok se udaljavaju. Robijaši sedaju u auto i odlaze.
Konobar skuplja čaše i odnosi ih do šanka. Otvara svesku i precrtava
narudžbinu, a zatim iz svog novčanika prabacuje novac u veliki kafanski
kožni buđelar. Uzima čaše, pere deterdžentom, a onda ih ostavlja na
policu da se suše.
Постови
0 коментара:
Постави коментар