понедељак, 1. фебруар 2010.

Нијансе

Чишћење снега је леп или досадан посао, како се узме. 
- Пусти ту лопату, сине, санкај се. Ја сам се санкала у своје време. И чувала сам краве.
Подигнем главу да видим ко ми омета посао. Старија жена, од неких 65 година, застаје, очигледно спремна за некакав сукоб. 
- Сад нема крава, ни за лек, - одговорим.
Ко још чува краве по снегу, мислим, али ћутим.
- Па добро, али можеш да се санкаш.
- Санкање је за нераднике.
- Није.
Жена се полако одмиче и креће узбрдо, али наставља да прича.
- Тамо, - показа на руком према мом старом крају, - има њих десет који су готови. Убија их дрога. Она врачара која живи на углу, она им баје, готови су. Мораш да пазиш да те не преваре. Могу те преварити, а да то и не знаш. И онај мали из мог краја, ево, готов је...
- Који сад мали?
- Знаш ти њега сигурно. Наркоман. Сад је у Пожаревцу, - говори жена и све се више удаљава.
- А шта ради у Пожаревцу?
- У затвору је. Знаш ти више од мене, само се правиш, - рече и оде.
Нисам се сетио да је питам како то да мене наркодилери могу преварити, а њу, која је чувала краве и санкала се, не могу. Можда су јој краве одале неку тајну?  И какве везе има наркоманија са магијом? Изгледа да је хтела да каже да зле силе утичу на  патолошко понашање; магијски облик примитивне друштвене свести неспорно утиче на психу која је у хероинској агонији страха, халуцинација и бунила. Ипак, у савременом друштву,  узроци патологије су врло реални и опипљиви: незапосленост, отуђење, недостатак солидарности, губитак ослонца у примарној породици, а не неко трабуњање излапеле врачаре. Не ради ми мозак добро. Ето, жена је праву, могу ме преварити.
Поново забодем лопату у снег. Стару, велику лопату за чишћење снега и утовар угља.
- Чистиш да буде чисто? - прекиде ме нови глас, варијацијом на тему из филма "Последњи круг у Монци".
Опет подигнем главу. Мој познаник, сав у зимском руху.
- Покушавам, али, како је кренуло... Како си ти?
- Идем на предавања. Једини сам седи студент. Обучавам се за рад на ЦНЦ машинама. Ускоро завршавам, а имам и обезбеђен посао.
- То је добро, фирма за коју радиш може да буде коопреант Фијату
- Да, то је био услов уговора са Фијатом: да 70% снабдевача буде из Србије. Уосталом, данас сви произвођачи пропадају, и амерички и европски, само се Фијат држи. Иако је мала плата, није ни 300 евра, иако је само половини радника обновљен уговор, боље је и то него да држава плаћа Заставине губитке. Ни Пољаци нису кренули са већом платом, а сада је она око 800 евра.
- Али, зар Фијат не пресељава своју фабрику из Пољске у Србију? А из Србије ће је преместити у Кину, кад плате овде порасту, - кажем.
- Могуће је, Кинези све купују јер нису на време улагали у технолошко знање.
- Да, оружје купују од Руса.
Кад у Србији говориш о руском оружју, мораш бити крајње опрезан.
- Да, Руси воде трку са Американцима још од '45.-те. Кад су Американци слетели на Месец, Хрушчов је, бесан, наредио да се забетонира писта са које су Руси покушавали да пре Америке пошаљу ракету на Месец. Толико су се трудили да су слали осам ракета месечно. 
- Мислим да није Хрушчов оно наредио, - опрезно кажем.
- Па, ко је тада у Русији био на власти? Хрушчов, брате. А увек су Руси шишали Америку за нијансу. Америка направи авион, Руси направе бољи. Америка направи ракету, Руси направе  С-300, С-400, Топољ-М, увек нешто боље. Нијансе су у питању. А нијансе су у животу најбитније.
Поздрависмо се и познаник оде. Пре него што ћу поново забости лопату у снег, погледам да ли има некога ко би омео чишћење, јер сам већ почео да се смрзавам. Брдо је, крећући са његовог дна, освајао стари, бркати комуниста. Сусрет с њим би ме коштао прстију на ногама. Јер, следила би незаобилазна тема око Нато-а, Европске уније, можда и око наркоманије, магије и религије, новог патријарха, опозиције, радника и буржоазије, класних сукоба. 
Колико тек ту има нијанси! Оставим лопату и уђем у кућу. Снег се може чистити и по мраку.

7 коментара:

emo_serpica је рекао...

Jes' brate, drži se lopate. Što mi volimo da pričamo!

Предраг Милојевић је рекао...

То је тема: о чему људи причају.

Retka Zverka је рекао...

U stvari, najbolje je čistiti sneg po mraku, kad svi spavaju, pa ne moraš ni da slušaš, a još manje da se uključuješ u isprazne dijaloge. :-)

Предраг Милојевић је рекао...

Снег је баш навејао ове године. Да се смрзнеш. Чистио дању или ноћу, дође ти на исто. Ти чистиш, он пада, људи пролазе, Криве Дрине остају такве. О лопати - ових дана.

Retka Zverka је рекао...

A da uključiš "kuku i motiku"?

sheky је рекао...

Covek,da ti recem nesto,ljudi u svojoj beznadeznosti streme ka` zaboravu,pa im se ucini kao dobra prilika(covek sa lopatom za sneg jos i cisti sneg)za pet kratkih recenica zaborava,nakon toga,opet nista,strah od nepoznatog,bez perspektive,tesko je,ponekad ih i razumem,stare i mlade,zaljubljene ili otudene,isto je,za kijara,meze,pa i cokoladu,vremena mora da bude,jer to je zivot,trenutak,ni pre ni posle,sada...ziveli

Предраг Милојевић је рекао...

sheky, време траје само док обе стране размењују искре разумевања. Иначе, оно нема смисла. Свако брине своје бриге. Мене, у последње време, највише мучи снег. И добро је што је тако. Живели!

Постави коментар