Ових дана се на блогу Краљ Пајаца води мала, али спонтана и искрена кампања заштите животиња. И ја сам у њој узео учешће. Нисам политички коректан и не учествујем у државним кампањама, али водим своју борбу.
Шта је био повод овоме? Неко је уреднику блога предложио да погледа црну хронику у новинама. А сви знамо каква је црна хроника у Србији. Пљачке. Проневере. Силовања. Убиства.
Убијање се у Србији врши једноставним, тзв. хладним оружјем. Кад неко хоће некога да убије, одабере што баналнију алатку. То може бити нож, вила, крамп, будак, а најчешће је, због поузданости и облика, у питању секира. Већина, и поред силног наоружања у Срба, нема ватрено оружје. Уместо да се оно набави како би се намерено убиство починило, убице бирају да своје зле намере остваре оним што им је при руци. А зашто? Зато што тиме противника поред узимања живота желе додатно да унизе. Да им отму и посмртно достојанство.Многа су убиства извршена револвером. Хуманост партизана се објашњавала и тиме што су они своје противнике стрељали, док су друге стране у сукобу - убијале ножем.
Сматра се да је у убиству једног од вођа Октобарске револуције, Троцког, учествовао и један Југословен - Мустафа Голубић. Врло могуће, јер Троцки је 1940. у Мексику убијен планинарским будаком. Организација убиства (убица се увукао код Троцког у кућу тврдећи да му је присталица), стил (упорност у праћењу, више раније пропалих покушаја), оружје (алатка), указују на балкански стил убијања. Нека је и егзекутор био Шпанац Рамон Меркадер, бруталност овог убиства има овдашњи печат.
Троцки је био мозак Руске револуције. Био је командант Црвене армије у њеним највећим победама. После рата, био је министар спољних послова. И након свега, тиме што такав човек бива убијен обичним будаком, наручилац целом свету показује како ће проћи свако ко се дрзне да му се супростави. Проћи ће као животиња.
Животиње се у Србији убијају на најбруталнији могући начин. И стално се пежоративно и са подсмехом говори о мерама које ће донети Европска унија, а које би спречиле овакво убијање. Бруталност потиче од нечега у нашем човеку што је исконски зло и надмено у односу на друга бића. Укидање туђег живота он посматра као ход своје надмоћи по спољном свету. И што више тако хода, тај ход све је легитимнији. И зато то никада неће престати. Кад их буду кажњавали, убијаће у тајности.
8 коментара:
Može i metalna štangla - pajser, bejzbol palica... baš smo se do'vatili teme... Homo homini lupus est, ako ćemo da širimo temu.
e, hvala za ovaj (monstruozni) detalj kako je ubijen Trocki.
Šta je - tu je. Idemo dalje.
Predsednik neke opštine u Srbiji
(ima negde na sajtu slobode za životinje: http://www.sloboda-za-zivotinje.org/) je davao novčanu nagradu za svakog ko mu donese ubijenog psa lutalicu. Tako je čovek rešio problem napuštenih pasa.
Koliko znam ništa mu se značajno nije desilo.
Opet kada pogledaš sve te brutalne manifestacije (tipa "Svinjokolj" koji je medijski uvek simpatično propraćen: odeš, kolješ, piješ, pevaš, super se provedeš...), teško da odatle možeš da stvoriš osećaj empatije prema drugoj životinji. To je samo još jedna dimenzija antropocentrizma. Ljudi su najveće zveri.
PS. Zanimljivo ovo oko Trockog :)
Danas sam Saki, čuo sam sličnu priču o izvesnom predsedniku opštine. Takav odnos prema životinjama je samo deo mentaliteta i navika. Takvi smo mi. I ne treba verovati da će se kod tih ljudi išta promeniti. Ali, nas to neće sprečiti da radimo ono što smo naumili. Oni idu jednom, a mi drugom stranom sveta. Nisam iz priče o dve Srbije, ali sa nekima se jednostavno ne može sarađivati.
Trocki je sa Lenjinom bio egzekutor hiljada ubistava nevinih ljudi, ukljucujuci i familiju Romanovih sa sve decom od 5 godina. To su najvece "pobede Crvene armije". Mozda si mogao da njihovu sudbinu ozalis malo, a ne komunistickog koljaca koji je na kraju ubijen od svog kolege Staljina.
Овај текст жали за убијеним животињама. Људи нису његов фах, они су овде само део историје.
Ubijali su i crveni i beli i crni! Samo, kako što je rečeno, način ubijanja se bitno razlikovao. Ali, pošto su nam životinje tema, vratimo se njima! Za ovog predsednika opštine nisam čuo, ali je strašno. Što se tiče svinjokolja, to je jednostavno tako i tu se ne može mnogo promeniti. Svinje se, pored nekih drugih životinja, uzgajaju za jelo, a ne mogu žive da se jedu. Da li postoji "humaniji" način od klanja da se ubiju možda jeste pitanje. I uklanicama koje imaju mogućnosti za drugačiji, organizovan pristup se ne radi drugačije, a kamo li u pojedinačnim (seoskim) domaćinstvima!
Постави коментар