Политика је, очекивано, објављивање демантија Милана Мијатовића условила изменом текста. Као човек који је убеђен у исправност онога што мисли и говори, М. Мијатовић је одбио да то уради, па од деманатија у највећим балканским новинама неће бити ништа.
За тренутак је постојала нада да ће се традицинална новинарска болећивост према институцијама урушити под притиском стотина коментатора који су на страни слабијег. Међутим, како време брзо пролази, а свака ствар на овом свету тежи да оствари пророчанство Енди Ворхола да ће свако бити славан пет минута, то се онда није десило. Милан је постао познатији него што је био, Цане је наставио својим путем ка крају каријере, а Политика се осврнула око себе, видела да је нико озбиљно не угрожава, па наставила куда је кренула.
А ко би и поверовао у супротно?
А ко би и поверовао у супротно?
2 коментара:
Toliko o novinarstvu u Srbiji. A i nije da nismo znali da će biti tako ili bar slično. Nažalost.
Свакако. Али први пут се, чини ми се, показало да је интернет моћан медиј и у Србији.
Постави коментар