субота, 17. април 2010.

Стаљин (други део)

Према подацима Јељцинове комисије, у чисткама Јосифа Висеироновича страдало је 726 000 људи. Његови противници тврде да је тај број далеко већи, помиње се чак око 20 000 000.
За елиминацију противника није довољно користити, међутим, само ликвидацију. Пред онима који тортуру спроводе налази се широк избор могућности. У западним земљама, најлакше је било противника спалити, растргнути, стрељати или га, у складу са природом казне - јавно мучити до смрти. Где би противника послали нпр, Швајцарци? Не би знали шта ће с њим, па морали да га оптуже за кршење морала, прогласе вештицом и спале.
У Русији су владари користили предности непрегледног пространства. Што да не? Кад си на власти, све су опције у игри. Још су само Енглези били близу Русима по развоју идеја о елиминацији противника, они су своје слали бродовима на друге крајеве света. Оне којима смрт није била довољна казна слали су у прогонство у Сибир. И то није измислио Стаљин, али је био достојан наследник најсуровијих руских царева.
Кад су бољшевици дошли на власт, за каманданта Чеке, политичке полиције, постављен је Пољак, извесни Ђержински. Толико је било суров у ликвидацијама, да је Лењин више пута морао да интервенише како би спречио масовне егзекуције. Међутим, њих је свакако било, али не у толикој мери као када је Стаљин преузео власт. Лењинова Русија је била нада левичара широм света и многи су после Октобарске револуције похрлили на исток како би видели остварење сна о човековој слободи. Међутим, сан је био на неком другом месту...
Неки од противника су одвођени у радне логоре, где су остајали и по двадесет година. Некима није дозвољен повратак у Русију, па су настанили сибирске градове. Неке од тих насеобина могу се погледати на Google Earthu, ето користи од савремене технологије. А неке од затвореника, прогнаника и сл. само би камионима довезли до чувене раскрснице Тајга, која се налази усред сибирске недођије и ту оставили. И једноставно се удаљили. Има ли горе казне? Иако се тешко смишља, у Русији је вероватно има.

2 коментара:

Milko Grmuša је рекао...

Naravno, boljševici se nisu zaustavili samo na tim površinskim radovima. Meni je znatno interesantnije kako su masakrirali psihu onih koje nije zapao ni Sibir ni metak u potiljak. Kako su "revolucionisali", tj. prevazišli te "buržoaske izmišljotine" kao što je npr. etika. Kako su elegantno uveli u obrazac ponašanja ljudi pravilo "gledam svoja posla", koje, do izvjesne mjere znači da individuu apsolutno zabole šta se dešava sa nekom drugom individuom, a od izvjesne mjere znači da se druga individua potkaže "narodnoj vlasti", a shodno, jel da, proleterskoj dužnosti.

Предраг Милојевић је рекао...

У социјализму пролетери то више нису били - имали су станове, аутомобиле... Пролетеријат је више капиталистички производ, чини ми се.
А етика се лако заборави кад је потиснута страхом или завишћу. Исто је било и у Америци у доба "лова на вештице".

Постави коментар