1917. година је требало да буде нова зора човечанства. "Ми смо јакобинци, само у руској револуцији", говорио је Лењин више од сто година после великих промена, које су оставиле средњи век иза себе. Додуше, средњи век је још био у главама људи, али друштво је ишло у другом правцу.
Велика питања и искушења стављена су пред те нове јакобинце. Како остварити Марксов замишљени свет? Како од утопије направити реалност? Како саградити нови свет, побећи од сиромаштва, празноверја, неправди? Како угрејати сибирске градове? Како донети правду онима који је никада нису имали, па ни разумели њено значење. Достојевски је писао како је неким кметовима много боље било у затвору, у прогонству, него на селу где су кулучили за немилосрдне господаре.
Нека од питања која су мучила нову идееологију решавана су у машти социјалистичких сањара. Опремити сваку стамбену зграду позориштем, биоскопом, библиотеком и сауном - била је једна од идеја које никада нису масовно заживеле, осим у неким експерименталним заједницама, малим градовима који су у централној Русији грађени за пробу нових идеја или као индустријске насеобине.
Онда, намеће се питање: да ли је револуција ишта постигла? Да ли је социјализам у СССР-у донео нешто од својих обећања? Изгледа да јесте: Русија је постала модерна индустријска сила, први човек у свемиру био је комуниста, у потпуности је искорењена незапосленост(!), све јевне услуге биле су јевтине и у служби грађана, чак су бабе авионима са краја на крај земље носиле своје пољопривредне производе, како би их продавале на пијацама, што је за нас данас невероватно.
Са друге стране, то је био тоталитарни систем који је много невоља донео својим грађанима. У једном периоду, ако сте хтели да путујете, морали сте имати дозволу власти за то. Као да је ратно стање.
Па где повући црту? Ако су револуције уперене против угњетача, како то да се у великом броју случајева револуционари претворе у још горе тлачитеље од оних које су свргли? Штета што се и руској револуцији то десило, јер могла је то бити револуција у свом најизворнијем смислу.
Велика питања и искушења стављена су пред те нове јакобинце. Како остварити Марксов замишљени свет? Како од утопије направити реалност? Како саградити нови свет, побећи од сиромаштва, празноверја, неправди? Како угрејати сибирске градове? Како донети правду онима који је никада нису имали, па ни разумели њено значење. Достојевски је писао како је неким кметовима много боље било у затвору, у прогонству, него на селу где су кулучили за немилосрдне господаре.
Нека од питања која су мучила нову идееологију решавана су у машти социјалистичких сањара. Опремити сваку стамбену зграду позориштем, биоскопом, библиотеком и сауном - била је једна од идеја које никада нису масовно заживеле, осим у неким експерименталним заједницама, малим градовима који су у централној Русији грађени за пробу нових идеја или као индустријске насеобине.
Онда, намеће се питање: да ли је револуција ишта постигла? Да ли је социјализам у СССР-у донео нешто од својих обећања? Изгледа да јесте: Русија је постала модерна индустријска сила, први човек у свемиру био је комуниста, у потпуности је искорењена незапосленост(!), све јевне услуге биле су јевтине и у служби грађана, чак су бабе авионима са краја на крај земље носиле своје пољопривредне производе, како би их продавале на пијацама, што је за нас данас невероватно.
Са друге стране, то је био тоталитарни систем који је много невоља донео својим грађанима. У једном периоду, ако сте хтели да путујете, морали сте имати дозволу власти за то. Као да је ратно стање.
Па где повући црту? Ако су револуције уперене против угњетача, како то да се у великом броју случајева револуционари претворе у још горе тлачитеље од оних које су свргли? Штета што се и руској револуцији то десило, јер могла је то бити револуција у свом најизворнијем смислу.
Постови
0 коментара:
Постави коментар