А како то раде други људи? Један од утемељивача треша, човек чији су филмови проглашени најгорим на свету јесте Edward D. Wood Jr. О његовом лику и делу је Тим Бартон снимио филм у коме се помиње једно од кључних треш дела: Plan 9 from Outer Space. И ту је добро осликан амбијент у коме раде овакви ствараоци: увек недовољно новца, лоши ефекти и монтажа, још гора глума, прича са невероватним и неубедљивим заплетом, али велики ентузијазам и воља свих актера.
Испод главног холивудског тока, као артефакти или успутне случајности, настају Б филмови који испод жита користе велику прилику која остаје када се светла главних позорница угасе. Ту се нађе неки сценарист са причом коју су сви одбили, неки камерман без посла, режисер који има велике амциције и никакво знање. Али, ако будете веровали онима који тврде да никада ништа нећете постићи, успех ће свакако изостати.
Ови људи користе своју прилику на сјајан начин - иако у уметничком погледу ови филмови не вреде пуно, они утемељују убеђење да се и без великих средстава и подршке власти могу снимати и стварати заокружена дела. Иако далеко од врхунског филма, они имају све филмске елементе. И у времену у коме су настали, могли су да задовоље један део глади публике која је стицала своја прва биоскопска знања: радничка класа је после другог светског рата у Америци почињала да задовољава своју глад за културом управо преко најјефтинијих филмова са најневероватнијим сценаријима - зомбији који прождиру поштене људе по улицама, ванземаљци који отимају све по реду или без њега, вампири, вукодлаци, годзиле и џиновске хоботнице на којима се јасно види да су гумене. Сви на гомили, без икаквог историјског или неког другог утемељења, данас делују веома комично и неубедљиво.
Ови људи користе своју прилику на сјајан начин - иако у уметничком погледу ови филмови не вреде пуно, они утемељују убеђење да се и без великих средстава и подршке власти могу снимати и стварати заокружена дела. Иако далеко од врхунског филма, они имају све филмске елементе. И у времену у коме су настали, могли су да задовоље један део глади публике која је стицала своја прва биоскопска знања: радничка класа је после другог светског рата у Америци почињала да задовољава своју глад за културом управо преко најјефтинијих филмова са најневероватнијим сценаријима - зомбији који прождиру поштене људе по улицама, ванземаљци који отимају све по реду или без њега, вампири, вукодлаци, годзиле и џиновске хоботнице на којима се јасно види да су гумене. Сви на гомили, без икаквог историјског или неког другог утемељења, данас делују веома комично и неубедљиво.
Али, да ли је овакав почетак успео да утре пут неким данашњим, веома цењеним делима?
Постови
4 коментара:
Ponekad su mi draži ti treš filmovi sa malo novca od svih nabudženih holivudskih. Neki imaju neverovatnu umetničku vrednost i sjajnu kameru. Čovek se jednostavno oseća da gleda nešto novo, što nije komercijalno, što je u svakom slučaju jedna vrsta obogaćivanja. Lep informativan blog!
Delim to mišljenje s tobom, jungle queen. Neki filmovi Ingmara Bergmana ili Larsa von Trira, na primer, a u Americi velika nezavisna produkcija - postižu rezultate s malo para.
Mislim da su u nekim recenicama definicije otisao predaleko, ovde:
И ту је добро осликан амбијент у коме раде овакви ствараоци: увек недовољно новца, лоши ефекти и монтажа, још гора глума, прича са невероватним и неубедљивим заплетом, али велики ентузијазам и воља свих актера.
ili ovo
Ту се нађе неки сценарист са причом коју су сви одбили, неки камерман без посла, режисер који има велике амциције и никакво знање.
Previse je ovo ekstremno i nije bas tacno. B filmovi su vrlo cesto bili i filmovi koje studio, tada kao glavna masinerija filmske industrije, nije hteo da placa koliko i A produkciju ali je ustupao prostor ili funduse, recimo. Ove definicije bi se mogle primeniti na C ili D filmove.
Noir film kao najsimbolicniji B film ne moze da se podvede pod gore navedene definicije, bili su to itekako obuceni i radni ljudi iza i ispred kamere, ljudi koji su uspeli da svoju manu, studio koji im ne daje dovoljno rasvete u studijskom prostoru, iskoriste i naprave kao vizuelni identitet. Da li bi to mogao da smisli neko nimalo priucen?
Bilo je mnogo vise slojeva i nivoa, i studijskih A filmova i B filmova a i onih za preostala sloba abecede. :)
Morticia,
po cenu da ne budem u pravu, držaću se mitologije, a izbegavati definicije. :)
Постави коментар