Odgovorio sam na nekoliko pitanja Nataliji Ž. Živković sa portala Mixer.ba. Evo o čemu smo pričali.
Predrag Milojević (1974), piše kratke priče i eseje.
Uređuje internet portale Konkursi regiona i Afirmator. Radi u jednom
domu za nezbrinutu decu u Beogradu. Živi u Mladenovcu. Razgovarali smo s
Predragom povodom njegove prve knjige “Minhen i druge priče” koja je
objavljena oktobra 2011.
- Kako biste ocenili današnju ex-Ju književnost? Šta joj je potrebno kako bi bila (još) bolja?
Predrag: Ima tu sjajnih autora, naravno. Međutim, i u jednom velikom broju slučajeva čovek može samo umreti od dosade čitajući razna naklapanja koja izdavači i novine objavljuju. Uzmite samo pokušaj humora u tzv. satiričnoj štampi. Pa svaki vic koji pijani seljaci pričaju po krčmama je zanimljiviji od toga.
Predrag: Ima tu sjajnih autora, naravno. Međutim, i u jednom velikom broju slučajeva čovek može samo umreti od dosade čitajući razna naklapanja koja izdavači i novine objavljuju. Uzmite samo pokušaj humora u tzv. satiričnoj štampi. Pa svaki vic koji pijani seljaci pričaju po krčmama je zanimljiviji od toga.
Ono što nedostaje jesu eksplozivni pisci tipa Sorokina. Umesto gasa
mogli bismo više njega da uvozimo iz Rusije. Uostalom, on je postavio
standarde za kojima ćemo kaskati još dugo i tako će biti sve dok se
budemo plašili političke osude onoga što čitamo i pišemo. Izgleda da
pisci računaju i s tim – da kod čitalaca postoji strah od pročitanog, pa
im se dodvoraju nepotrebnim “lepotama stila”, “esetikom” i sl.
- Treba li književnost da bude društveno angažovana? Koliko ona može da utiče na društvo?
Predrag: Nije neophodno i nigde “ne piše” da se
pisac mora baviti pitanjima koja ga možda ne zanimaju. Ali, ako svojim
pisanjem ne razotkriva bitne stvari koje nas okružuju, onda će njegovo
mesto biti taman toliko visoko koliko je je zanimljiva i priča o
nesrećenoj ljubavi dvoje mladih u vikend-romanima koji se prodaju na
trafikama.
Tu je uloga književnosti slična onoj koju imaju društvene nauke. Ona
utiče na onaj deo društva sa kojim uopšte ima bilo kakvu komunikaciju,
to jest koju u političkom smislu zanima društvena promena kao nekakav
sociološki pojam. Široko obrazovanje, koje je deo socijalističkog
nasleđa, ostavilo je pozitivan trag u emancipaciji društva. Najčitanija i
najprevođenija dela jugoslovenske književnosti imala su istorijsku crtu
u sebi, ili su bila politički određena, pa je to i dobar model za
pisanje. Na drugoj strani je ogroman korpus stanovništva koji gaji
neskriven prezir prema umetnosti bilo koje vrste, pa makar se ona bavila
i suštinski bitnim životnim pitanjima. Da li se još negde, osim u
Srbiji, reči filozof ili pesnik koriste kada nekome treba prilepiti lošu
etiketu?
Tako, čitaoce i odgovor na pitanje o uticaju književnosti na
društvena kretanja treba tražiti u onom drugom, ambicioznom delu
društva, koje bi aktivno rešavalo probleme i otvaralo najšire rasprave.
- Da li je zbirka “Minhen” građena oko nekog koncepta ili su se priče nizale spontano?
Predrag: Zbirka nije zaokružena u smislu da se
akteri muvaju oko jedne priče ili teme. Ono što ih spaja jeste mračna
svakodnevica, sa sličnim situacijama u kojima se nalaze, u kojoj su
jednim delom i svojom krivicom i često im fali samo mali napor da se
izdignu iz blata. Svako od njih drugačije reaguje na situaciju u kojoj
se spletom okolnosti našao.
Jedan deo aktera zbirke vezuje i borba za goli život, igra koju oni
ne igraju baš najbolje. Romski dečak, iako najslabiji i najnemoćniji,
čvrsto želi da pobegne iz kandži trgovaca ljudima. Trgne se i igrom
slučaja ponosni otac tek rođene bebe u priči Trokorak, ali spletom
okolnosti, a ne svojom voljom. Međutim, pisac koji sebe smatra
angažovanim u priči Spavač ne prepoznaje svoj ljudski zadatak čak i kada
mu je on ispred nosa. Umesto da spase devojčicu iz šaka siledžije, on
naprosto – zaspi. Narkoman umesto lečenja odabere krađu i dalju
degradaciju.
Dakle, u svim pričama, izlaz je u odluci koju treba doneti, bez obzira na male šanse koje junaci imaju.
- Iako su priče naglašeno realistične, često imamo priliku da
čujemo i o snovima aktera. Da li je to Vaš odmak u nadrealizam? Zašto
su snovi važni?
Predrag: Snovi su u ovom slučaju upozorenje, tu su
da dodaju gas ludostima koje junaci ionako obilato imaju. U njima se ne
razrešavaju procesi koji ipak ostaju sa ove strane stvarnosti.
-Vaši junaci su ljudi “sa margina” – emigranti, zavisnici od
droge… Čak i oni među junacima koji nisu žigosani sličnim obeležjem, u
sudaru sa bahatom realnošću zatiču se na margini. Da li doživljavate
realnost kao surovu, ili ste samo želeli da istaknete taj njen aspekt?
Predrag: Realnost, tj. čovekovo okruženje, ne mora
biti surova. Međutim, sam čovek svojim delovanjem čini da i ono što je
imalo blaže tonove postane nepodnošljivo teško.
Pažljivi posmatrač će primetiti koliko je individua nemoćna u odnosu
na globalne tokove i koliko je lako njom manipulasiti. Čak i oni koji
misle da je otpor moguće pružiti, brzo bivaju slomljeni zbog odsustva
volje za boljim životom.
- Zašto je baš naslov priče “Minhen“ odabran da bude i naslov cele zbirke? Šta ta priča simbolizuje?
Predrag: Minhen je najkarakterističnija od svih
priča iz zbirke. Tu se ismevaju gastarbajterski mitovi i vera u lakši
život koji dolazi tek tako. Jedno propalo društvo napušta njegov
isluženi član i odlazi u mitovima okovani svet Zapada, gde upada u zamke
sveta koji ne poznaje.
Na primer, postoji besmisleno pravilo koje koriste radnici u
inostranstvu – ako hoćeš da prođeš dobro u Nemačkoj, izbegavaj naše! Ja
sam pokušao da napravim parodiju na ovo, izmišljajući svoje pravilo:
pređi Dunav po svaku cenu! Dovoljno je glupo pravilo, da sitnom
kriminalcu upravo to bude vodič kroz život i slamka spasa, kada se, i
doslovno, nađe u govnima.
- Naturalistički opisi nisu Vam strani i ne libite se iznošenja “prljavog veša”. Šta takvim postupkom postižete?
Predrag: Naturalizam je pristup koji neće nestati iz
umetnosti sve dok se na taj način može pratiti itekako prisutna borba
za opstanak, koja će se, kako danas stoji stvar, sve više podsticati u
budućnosti.
Ako je novac proglašen standardom za koji se treba boriti, onda će u
toj borbi biti beskrajne i bezobzirne surovosti. Takođe, tu je i pitanje
seksualnosti koje je svedeno na neobuzdanu pornografiju i vulgarnost, i
ovaj motiv je neiscrpan. Ulje na vatru se doliva time što se jednim
standardom može kupiti drugi, to jest ustanovljeno je i opšteprihvaćeno
pravilo da se novcem može kupiti seks.
U pozadini svega, kao pokretač stoji strah od smrti, vrhunski gonič
svojih robova, prateći čoveka od trenutka rođenja pa do odlaska sa
scene. Često ispod naslaga koje su naizgled finije i pitomije stoje
samo, ovi i drugi, najgrublji motivi. Naturalizam svakako ima opravdanje
u događajima koji se posmatraju.
-Zaposleni ste u domu za nezbrinutu decu. Kako je ovo iskustvo uticalo na sadržaj Vaših priča?
Predrag: Naravno, ovakav rad i neposredan uvid u
sudbine ljudi koji nisu svojom već isključivo tuđom greškom stavljeni u
bezizlaznu situaciju, neumitno dovodi do negativnih zaključaka vezanih
za prirodu čoveka. Deca koja još u najranijoj mladosti bivaju odbačena,
stvaraju sliku o životu od kaga već unapred ništa ne očekuju.
- Urednik ste portala Konkursi regiona. Predstavite nam ga ukratko.
Predrag: Ovaj portal je proizvod rada cele jedne
ekipe entuzijasta koja pokušava da neafirmisanim autorima otvori vrata
čitanosti. I to za sada uspeva. Na primer, kratka priča, napisana i
objavljena u Makedoniji u veoma malom tiražu, kada se objavi na
Konkursima regiona može upoznati čitaoce na Istri sa radom ovog autora.
- Takođe uređujete i časopis za književnost Afirmator. Šta možemo naći među koricama?
Predrag: Afirmator je zamišljen kao logičan
produžetak rada Konkursa regiona i ova dva sajta će se međusobno
dopunjavati. Nadamo se da ćemo objaviti najzanimljivije autorske radove
sa ovih prostora, a takođe i pokrenuti socijalna pitanja, kao i pitanja
rasne, verske i manjinske jednakosti.
- Kakvi su Vam planovi za budućnost? Nastavljate sa sličnim temama ili pak nekim drugim?
Predrag: S obzirom na moj relativno kasni
spisateljski početak, još nisam iscrpeo teme kojima sam se bavio u
zbirci Minhen. Tako da i priče koje sada pišem imaju jednu zajedničku
crtu sa već objavljenim pričama.
To je svakako priča o ljudima koji, iako skrajnuti sa glavnih
društvenih tokova, nemaju nameru da se predaju, ali ne streme izlazu,
već uporno srljaju u propast, vukući sa sobom u provaliju i sve oko
sebe, bilo svesnim činjenjem ili nepromišljenim postupcima koji drugima
nanose zlo, pa makar oni to i ne želeli.
Razgovarala: Natalija Ž. Živković
Izvor: http://www.mixer.ba/1673/predrag-milojevic-bezizlaz-i-nada/
Izvor: http://www.mixer.ba/1673/predrag-milojevic-bezizlaz-i-nada/
5 коментара:
Odlican intervju! Svaka cast Nataliji i Pedji, a bogme i kolegama na mixer.ba :)
G+
delim:)
Kad se sve to sakupi u Mixer i podeli na G+, ne može da ispadne loše! :)
Dobar intervju! Sve tvoje priče sam sa zadovoljstvom i više puta čitala. Moje mišljenje o njima znaš :) Ali, moram samo još nešto: podeliti s tobom oduševljenje Sorokinom!
Uvek je lepo sresti istomišljenike, Emo_! :)
Постави коментар