Predrag Milojević: Bezizlaz i nada, intervju

Odgovorio sam na nekoliko pitanja Nataliji Ž. Živković sa portala Mixer.ba. Evo o čemu smo pričali.

Predrag Milojević (1974), piše kratke priče i eseje. Uređuje internet portale Konkursi regiona i Afirmator. Radi u jednom domu za nezbrinutu decu u Beogradu. Živi u Mladenovcu. Razgovarali smo s Predragom povodom njegove prve knjige “Minhen i druge priče” koja je objavljena oktobra 2011.

- Kako biste ocenili današnju ex-Ju književnost? Šta joj je potrebno kako bi bila (još) bolja?

Predrag: Ima tu sjajnih autora, naravno. Međutim, i u jednom velikom broju slučajeva čovek može samo umreti od dosade čitajući razna naklapanja koja izdavači i novine objavljuju. Uzmite samo pokušaj humora u tzv. satiričnoj štampi. Pa svaki vic koji pijani seljaci pričaju po krčmama je zanimljiviji od toga.

Ono što nedostaje jesu eksplozivni pisci tipa Sorokina. Umesto gasa mogli bismo više njega da uvozimo iz Rusije. Uostalom, on je postavio standarde za kojima ćemo kaskati još dugo i tako će biti sve dok se budemo plašili političke osude onoga što čitamo i pišemo. Izgleda da pisci računaju i s tim – da kod čitalaca postoji strah od pročitanog, pa im se dodvoraju nepotrebnim “lepotama stila”, “esetikom” i sl.

- Treba li književnost da bude društveno angažovana? Koliko ona može da utiče na društvo?

Predrag: Nije neophodno i nigde “ne piše” da se pisac mora baviti  pitanjima koja ga možda ne zanimaju. Ali, ako svojim pisanjem ne razotkriva bitne stvari koje nas okružuju, onda će njegovo mesto biti taman toliko visoko koliko je je zanimljiva i priča o nesrećenoj ljubavi dvoje mladih u vikend-romanima koji se prodaju na trafikama.

Tu je uloga književnosti slična onoj koju imaju društvene nauke. Ona utiče na onaj deo društva sa kojim uopšte  ima bilo kakvu komunikaciju, to jest koju u političkom smislu zanima društvena promena kao nekakav sociološki pojam. Široko obrazovanje, koje je deo socijalističkog nasleđa, ostavilo je pozitivan trag u emancipaciji društva. Najčitanija i najprevođenija dela jugoslovenske književnosti imala su istorijsku crtu u sebi, ili su bila politički određena, pa je to i dobar model za pisanje. Na drugoj strani je ogroman korpus stanovništva koji gaji neskriven prezir prema umetnosti bilo koje vrste, pa makar se ona bavila i suštinski bitnim životnim pitanjima. Da li se još negde, osim u Srbiji, reči filozof ili pesnik koriste kada nekome treba prilepiti lošu etiketu?

Tako, čitaoce i odgovor na pitanje o uticaju književnosti na društvena kretanja treba tražiti u onom drugom, ambicioznom delu društva, koje bi aktivno rešavalo probleme i otvaralo najšire rasprave.

- Da li je zbirka “Minhen” građena oko nekog koncepta ili su se priče nizale spontano?

Predrag: Zbirka nije zaokružena u smislu da se akteri muvaju oko jedne priče ili teme. Ono što ih spaja jeste mračna svakodnevica, sa sličnim situacijama u kojima se nalaze, u kojoj su jednim delom i svojom krivicom i često im fali samo mali napor da se izdignu iz blata. Svako od njih drugačije reaguje na situaciju u kojoj se spletom okolnosti našao.

Jedan deo aktera zbirke vezuje i borba za goli život, igra koju oni ne igraju baš najbolje. Romski dečak, iako najslabiji i najnemoćniji, čvrsto želi da pobegne iz kandži trgovaca ljudima. Trgne se i igrom slučaja ponosni otac tek rođene bebe u priči Trokorak, ali spletom okolnosti, a ne svojom voljom. Međutim, pisac koji sebe smatra angažovanim u priči Spavač ne prepoznaje svoj ljudski zadatak čak i kada mu je on ispred nosa. Umesto da spase devojčicu iz šaka siledžije, on naprosto – zaspi. Narkoman umesto lečenja odabere krađu i dalju degradaciju.

Dakle, u svim pričama, izlaz je u odluci koju treba doneti, bez obzira na male šanse koje junaci imaju.

- Iako su priče naglašeno realistične, često imamo priliku da čujemo i o snovima aktera. Da li je to Vaš odmak u nadrealizam? Zašto su snovi važni?

Predrag: Snovi su u ovom slučaju upozorenje, tu su da dodaju gas ludostima koje junaci ionako obilato imaju. U njima se ne razrešavaju procesi koji ipak ostaju sa ove strane stvarnosti.

-Vaši junaci su ljudi “sa margina” – emigranti, zavisnici od droge… Čak i oni među junacima koji nisu žigosani sličnim obeležjem, u sudaru sa bahatom realnošću zatiču se na margini. Da li doživljavate realnost kao surovu, ili ste samo želeli da istaknete taj njen aspekt?

Predrag: Realnost, tj. čovekovo okruženje, ne mora biti surova. Međutim, sam čovek svojim delovanjem čini da i ono što je imalo blaže tonove postane nepodnošljivo teško.

Pažljivi posmatrač će primetiti koliko je individua nemoćna u odnosu na globalne tokove i koliko je lako njom manipulasiti. Čak i oni koji misle da je otpor moguće pružiti, brzo bivaju slomljeni zbog odsustva volje za boljim životom.

- Zašto je baš naslov priče “Minhen“ odabran da bude i naslov cele zbirke? Šta ta priča simbolizuje?

Predrag: Minhen je najkarakterističnija od svih priča iz zbirke. Tu se ismevaju gastarbajterski mitovi i vera u lakši život koji dolazi tek tako. Jedno propalo društvo napušta njegov isluženi član i odlazi u mitovima okovani svet Zapada, gde upada u zamke sveta koji ne poznaje.

Na primer, postoji besmisleno pravilo koje koriste radnici u inostranstvu – ako hoćeš da prođeš dobro u Nemačkoj, izbegavaj naše! Ja sam pokušao da napravim parodiju na ovo, izmišljajući svoje pravilo: pređi Dunav po svaku cenu! Dovoljno je glupo pravilo, da sitnom kriminalcu upravo to bude vodič kroz život i slamka spasa, kada se, i doslovno, nađe u govnima.

- Naturalistički opisi nisu Vam strani i ne libite se iznošenja “prljavog veša”. Šta takvim postupkom postižete?

Predrag: Naturalizam je pristup koji neće nestati iz umetnosti sve dok se na taj način može pratiti itekako prisutna borba za opstanak, koja će se, kako danas stoji stvar, sve više podsticati u budućnosti.

Ako je novac proglašen standardom za koji se treba boriti, onda će u toj borbi biti beskrajne i bezobzirne surovosti. Takođe, tu je i pitanje seksualnosti koje je svedeno na neobuzdanu pornografiju i vulgarnost, i ovaj motiv je neiscrpan. Ulje na vatru se doliva time što se jednim standardom može kupiti drugi, to jest ustanovljeno je i opšteprihvaćeno pravilo da se novcem može kupiti seks.

U pozadini svega, kao pokretač stoji strah od smrti, vrhunski gonič svojih robova, prateći čoveka od trenutka rođenja pa do odlaska sa scene. Često ispod naslaga koje su naizgled finije i pitomije stoje samo, ovi i drugi, najgrublji motivi. Naturalizam svakako ima opravdanje u događajima koji se posmatraju.

-Zaposleni ste u domu za nezbrinutu decu. Kako je ovo iskustvo uticalo na sadržaj Vaših priča?

Predrag: Naravno, ovakav rad i neposredan uvid u sudbine ljudi koji nisu svojom već isključivo tuđom greškom stavljeni u bezizlaznu situaciju, neumitno dovodi do negativnih zaključaka vezanih za prirodu čoveka. Deca koja još u najranijoj mladosti bivaju odbačena, stvaraju sliku o životu od kaga već unapred ništa ne očekuju.

- Urednik ste portala Konkursi regiona. Predstavite nam ga ukratko. 

Predrag: Ovaj portal je proizvod rada cele jedne ekipe entuzijasta koja pokušava da neafirmisanim autorima otvori vrata čitanosti. I to za sada uspeva. Na primer, kratka priča, napisana i objavljena u Makedoniji u veoma malom tiražu, kada se objavi na Konkursima regiona može upoznati čitaoce na Istri sa radom ovog autora.

- Takođe uređujete i časopis za književnost Afirmator. Šta možemo naći među koricama?

Predrag: Afirmator je zamišljen kao logičan produžetak rada Konkursa regiona i ova dva sajta će se međusobno dopunjavati. Nadamo se da ćemo objaviti najzanimljivije autorske radove sa ovih prostora, a takođe i pokrenuti socijalna pitanja, kao i pitanja rasne, verske i manjinske jednakosti.

- Kakvi su Vam planovi za budućnost? Nastavljate sa sličnim temama ili pak nekim drugim?

Predrag: S obzirom na moj relativno kasni spisateljski početak, još nisam iscrpeo teme kojima sam se bavio u zbirci Minhen. Tako da i priče koje sada pišem imaju jednu zajedničku crtu sa već objavljenim pričama.

To je svakako priča o ljudima koji, iako skrajnuti sa glavnih društvenih tokova, nemaju nameru da se predaju, ali ne streme izlazu, već uporno srljaju u propast, vukući sa sobom u provaliju i sve oko sebe, bilo svesnim činjenjem ili nepromišljenim postupcima koji drugima nanose zlo, pa makar oni to i ne želeli.

Razgovarala: Natalija Ž. Živković

Izvor: http://www.mixer.ba/1673/predrag-milojevic-bezizlaz-i-nada/