среда, 20. јануар 2010.

Штрајк

Овај блог се не бави дневном политиком, нити се бави политиком уопште. Ипак, човек који не живи у изолацији мора да примети колико људи има на улицама, путевима, пругама. То је нешто ново. Они штрајкују! Куршумлија, Лајковац, Рашка, Нови Пазар, Београд...
Штрајкују њихови синдикати, придружују им се грађани из других делатности. Неки симболично, обустављајући рад на свега сат времена, неки из солидарности проводе ноћи у хладним шаторима на пругама. Неки, не знајући шта више да раде, у очајању секу себи прсте! Неки прете да ће се спалити. Неки су извршили самоубиство.
Е, да... Лако је подржати штрајкаче кад се ради о великим идејама: када су штрајковали Лех Валенса, рудари у Колубари, амерички радници у Бостонској чајанци, руски морнари; њима није било тешко да обезбеде подршку са целе планете. Тешко је видети себе у подршци обичном човеку, који има свакодневне муке: треба прехранити породицу, а то није могуће са 8000 динара месечне плате.
Подршка која се радницима који штрајкују може пружити са интернета и овог блога је симболична; али, и таква, треба да буде јасна: издржите, на вашој сам страни!

4 коментара:

Kajzer Soze је рекао...

Baš lepo od tebe, evo i ja da se pridružim u podršci.

emo_serpica је рекао...

Dobar post. Pridružujem se. Moja podrška biće:
narednih nedelju dana nema postova, samo komentari.

Предраг Милојевић је рекао...

Предлажеш штрајк блогера?

emo_serpica је рекао...

Ništa ne predlažem, ovo je samo moja odluka. A znam šta to znači za pravog blogera.

Постави коментар