
Штрајкују њихови синдикати, придружују им се грађани из других делатности. Неки симболично, обустављајући рад на свега сат времена, неки из солидарности проводе ноћи у хладним шаторима на пругама. Неки, не знајући шта више да раде, у очајању секу себи прсте! Неки прете да ће се спалити. Неки су извршили самоубиство.
Е, да... Лако је подржати штрајкаче кад се ради о великим идејама: када су штрајковали Лех Валенса, рудари у Колубари, амерички радници у Бостонској чајанци, руски морнари; њима није било тешко да обезбеде подршку са целе планете. Тешко је видети себе у подршци обичном човеку, који има свакодневне муке: треба прехранити породицу, а то није могуће са 8000 динара месечне плате.
Подршка која се радницима који штрајкују може пружити са интернета и овог блога је симболична; али, и таква, треба да буде јасна: издржите, на вашој сам страни!
4 коментара:
Baš lepo od tebe, evo i ja da se pridružim u podršci.
Dobar post. Pridružujem se. Moja podrška biće:
narednih nedelju dana nema postova, samo komentari.
Предлажеш штрајк блогера?
Ništa ne predlažem, ovo je samo moja odluka. A znam šta to znači za pravog blogera.
Постави коментар